sjenu svoju ne mogu da zgazim
pokušavam dugo da ostanem budan
vrebam stalno svakog trena pazim
ne pomaže ništa trud je uzaludan
nekad iza nekad ispred mene
mojim kratkim putem luta kojekuda
dopizdile već mi njene opomene
razbit ću joj glavu odgristi joj muda
ponekad sa strane ona mene prati
govorim joj idi ne treba mi društvo
odem korak naprijed ne želi da shvati
baš si glupa sjeno tvrdoglava uštvo
ostavi na miru moje besmislice
nisam ja od onih što čekaju sreću
zašto vječno gunđaš pokaži mi lice
kada jednom odem povesti te neću
Nema komentara:
Objavi komentar